ananas_nana |
Opis biljke: Ova otporna, zeljasta trajnica je blisko srodna sa ostalim vrstama mente.Može da naraste od 30-45cm. Sporije raste i pomalo je puzava. Listovi ove nane imaju kremasto bele ivice. Listovi imaju aromu sličnu ananasu.
|
Čubar |
|
estragon |
|
korejska_nana |
|
lavanda |
|
limun_trava_tajlandska |
|
lovor_2 |
|
majcina dusica |
|
majoran |
|
maticnjak |
MATIČNJAK – Melisa officinalis Opis biljke: Matičnjak je otporna trajnica porklom sa Bliskog istoka a gaji se u mnogim evropskim zemljama. Listovi biljke naborani, nazubljeni, svetlozeleni nalik koprivi. Biljka je intenzivnog citrusnog mirisa.Visina biljke je 60-75cm. Sredinom leta stvara sićušne, bele cevaste cvetove. Opis začina: Kao začin koriste se sveži i sušeni listovi biljke. Upotreba u kulinarstvu: Sitno seckanim svežim listićima začinjavaju se salate, sosovi, kiseli kupus, živinsko meso i svinjetina. Dodaje se voćnim salatama, želeima, pudinzima, voćnim napicima i vinu. U kombinaciji se estragonom aromatizuje sirće. Lekovita svojstva: Travarima je već vekovima poznata njegova osobina da uklanja melanholiju, a i danas se koristi u aromaterapiji protiv depresije. Matičnjak je takođe dobar izbor u borbi protiv glavobolja, naročito onih izazvanih psihičkim premorom. U vremenu u kom smo svi u manjoj ili većoj mjeri izloženi stresu, matičnjak je nezaobilazni saveznik u protiv nervoze, anksioznosti i čitavog niza psihosomatskih bolesti koje se mogu javiti kao posljedica stresa |
nana_piperita |
NANA PIPERITA – Mentha piperita Opis biljke: Nana je trajna zeljasta biljka sa podzemnim podankom iz koga rastu nadzemni i podzemni korenasti izbojci. Stabljika je uspravna ili polegnuta, četvorougaona, razgranata, često ljubičasta, a naraste do visine od 80 cm. Listovi imaju peteljke, nasuprotni su i ukršteni, jajasto kopljasti, crvenkasti, a na naličju vunasto dlakavi. Cvetovi su na drškama, uglavnom dvopolni, svetloljubičasti. Cveta od juna do avgusta. Cela biljka miriše. Opis začina: Svež ili suv list ove biljke upotrebljava se kao začin. Vrste i podvrste razlikuju se po svojim začinskim svojstvima ali svim vrstama sojstvena je aromatičnost i svežina. Ukus je slatkast i ljutkast. Upotreba u kulinarstvu: Menta daje svežinu jelima. Njome se začinjavaju mladi krompir, paradajz, šargarepa,grašak, tikvice. Za sosove, nadeve, jela od mesa. Najvažnija je upotreba mente za slatka jela, voćne salate, čaj, sirup a posebno za čokoladu i bombone. Lekovita svojstva: Nana se koristi za umirenje živaca, nervnu rastrojenost, glavobolju, zujanje u ušima, histeriju i hipohondriju, groznicu, slabost i noćno znojenje. Otklanja vetrove, podrigivanje, povraćanje, grčeve u želucu i materici, pospešuje krvotok, utiče na izlučivanje žuči, mokraće i želudačnih sokova, leči prehladu, promuklost i kašalj. |
nana_spicata |
NANA SPICATA – Mentha spicata Opis biljke : Ova optorna zeljasta trajnica ima listove posebnog ukusa. Listovi su srednje veličine sa izražajnim žilicama. Naraste od 45-60cm. Od sredine leta do početka jeseni biljke cvetaju svetlo ljubičastim cvetićima. Upotrebljava se kao i ostale vrste mente. |
origano |
|
pelin |
|
ruzmarin |
RUZMARIN – Rosmarinus officinalis Opis biljke : Zimzeleni grm iz porodice usnatica. Naraste od 1-2m. Ima dosta podvrsta. Grančice su prekrivene igličastim tamnozelenim listićima. Cvetići su beli, ili ljubičastoplavi. Opis začina : U skladu sa narodnom izrekom “sto vise zacina to manje bolesti” ruzmarin spade u omiljeni dodatak u kulinarstvu. Lagano je gorkastog cak i smolastog ukusa. Upotreba u kulinarstvu : Najvise se koristi u mediteranskoj kuhinji za jela sa povrcem, peceni krompir, marinade za jela sa rostilja, sve vrste mesa i ribljih specijaliteta. Dodaje se i jelima od peradi, varivima, divljaci, supama i umacima. Lekovita svojstva: Veoma je koristan za cirkulaciju, nesanicu I umor, glavobolju, reumu, oticanje nogu, lose varenje, za ciscenje zeluca od sluzi. Pomaze kod poremecaja menstruacije, nervne razdrazljivosti u klimakterijumu. U narodnoj medicine koristi se i protiv astme, plucnih oboljenja, hronicnog katara zeluca i za bolje lucenje zuci. |
santolina |
SANTOLINA - Santolina chamaeciparissus Opis biljke : Rod Santolina pripada porodici Asteraceae, i ima više vrsta zimzelenih žbunastih biljaka. Zbog tršavog ili pamučnog izgleda lišća, koji je često srebrne boje i podseća na lavandu nazivaju je i pamučna lavanda ili lavanda pamuka. Potiče sa Mediterana i raste u visinu od 10 do 60 cm. Kod nekih vrsta santoline listovi su jednostavni i veoma sitni, a kod nekih u obliku pera i lepo raspoređeni. Često su dlakavi, srebrne ili zelene boje, i obično aromatični. Santolina cveta tokom leta, od juna do avgusta. Cvetovi su žuti ili srebrnasti, često u terminalnom rasporedu na dugim drškama. Upotreba u kulinarstvu : Santolina se malo koristi kao začin. Neki narodi je koriste za supe i sosove. Lekovita svojstva : Listovi i cvetovi koriste se kao antispazmotik, sredstvo za dezinfekciju, protiv parazita. Koristi se za lečenje lošeg varenja i za menstrualne tegobe. Kada se list fino istrlja i namaže na mesto ujeda insekta, ublažava bol. Može da pomogne i za brže zarastanje rana. |
selen |
SELEN - Levisticum officinale Opis biljke: Selen je višegodišnja biljka, koja poseduje jak miris koji se prijatno širi oko nje. To je trajna zeljasta biljka, visoka do 2 metra. Koren je vrlo krupan i razgranat. Listovi su tamno zeleni i 2-3 puta perasto deljeni. Opis začina: Miris je aromatičan i veoma izražen. Podseća na celer. Ukus je oštar i blago gorak. Pripada jačim začinima, pa je potrebno da se oprezno dozira. U narodu poznat kao Magi začin. Upotreba u kulinarstvu: Selen je naročito popularan u Engleskoj i Nemačkoj. Listovi se dodaju supama, varivima, mesnim jelima i svežem siru. Stabljike selena mogu čak i da se karamelizuju, a seme se dodaje finim likerima, aromatizuje sirće. Lekovita svojstva: Čaj od sušenog selena ima diuretičko dejstvo i smanjuje probavne smetnje. Pomaže i protiv reumatskih tegoba. |
smilje |
SMILJE - Helichrysum italicum Opis biljke: Postoji mnogo vrsta smilja, a najpoznatija je Helichrysum italicum. Pripada velikoj porodici Asteraceae. Stablo smilja je uspravno i obraslo svilenkastim, gustim dlačicama. Može da poraste u visinu do 60 cm, a neke vrste, i do 90 cm.Listovi smilja su čvrsti, uski i dlakavi, i svojim rubom zavijeni nadole. Svi listovi su na licu zeleni, a srebrnasto dlakavi na naličju. Donji listovi su pri osnovi stabla sakupljeni u rozetu, a ostali naizmenično raspoređeni po stablu.Smilje obično cveta od maja do jula. Cvetovi su najčešće jarkožute boje zbijeni u glavice. Od davnina je smilje poznato kao lekovita biljka. Stari Grci su ga koristili kao lek za rane. Koren, listovi, stabljike i cvetovi koristili su se u tradicionalnoj medicini za lečenje i olakšavanje telesnih tegoba, kao što su alergije, prehlade, kašalj groznica, glavobolje, hemoroidi, reumatske tegobe. Zbog slatkastog izuzetno parfemskog mirisa i reputacije da može da izbriše tragove vremena na licu smilje je davno našlo primenu u kozmetici. |
timijan |
TIMIJAN – Thymus vulgaris Opis biljke : višegodišnji do 30 cm visoki polugrm sa svijetloružičastim ili bjelkastim cvjetovima, sličan majčinoj dušici, ali mu stabljika nije puzava i polegla već raste uspravno. Opis začina : Listovi imaju blag, pomalo pikantan i slatkast ukus. Koriste se sveži i sušeni. Upotreba u kulinarstvu: Timijan se idealno kombinuje sa belim lukom. Posebna prednost je što mu ne smeta dugo kuhanje, te se svježi listovi timijana koriste se prilikom kuvanje junetine, jagnjetine, divljači i pečuraka. Dodaje se marinadama, umacima i sosovima, jelima od povrća i ribi, a posebno kao začin jelima spremljenim na roštilju. Sitno iseckani listovi dodaju se salatama, pizzama, jajima, Koristi se i kod pripremanja morskih plodova. Jelu daje pikantan ukus a istovremeno neutralizira masnoću. Lekovita svojstva : Kao sredsvo za jačanje, koristi se protiv anemije i umora, nazeba, velikog kašlja i bronhitisa. U narodnoj medicini, zbog sadržaja timola, timijan se često koristi i za uništavanje glista i ostalih crijevnih parazita. |
vlasac |
VLAŠAC – Allium schoenoprasum Opis biljke :Vlašac je višegodišnja začinska biljka koja ima nežnu lukovicu iz koje izbijaju gusti veoma ukusni cevasti listovi plavozelenkaste boje, visoki 15-30 cm. Od maja do jula razvijaju se crvenkasti ili ljubičasti poluloptasti cvetovi. Po intenzivnom mirisu luka već je izdaleka prepoznatljiv. Opis začina: Duguljasti listići koriste se i sveži i sušeni. Ukus mu je ljut ali manje nego kod običnog crnog luka. Upotreba u kulinarstvu: Fino seckan dodaje se supama, varivima od povrća i umacima, posebno onima na bazi jaja, pavlake ili jogurta. Dugo kuvanje uništava njegovu specifičnu aromu, tako da je najbolje dodavati ga pred sam kraj pripreme jela, nešto pre posluživanja. Sveži vlašac često se koristi kao dekoracija, ili naseckan ili ceo (u listovima). Vlašac je i sastavni dio začinskih mešavina, pa je tako i obavezni sastojak francuskih fines herbes, mešavine koja se koristi za razna topla i hladna jela, salate, omlete, pirinač i piletinu. U kineskoj kuhinji se, najčešće pred kraj kuvanja ili prženja, dodaju dugi listovi vlašca, kako zbog ukusa, tako i zbog lepog izgleda i mirisa koje daje jelu. Izvrstan je začin za razne vrste sireva, kojima se dodaje svež i sitno seckan. |
zalfija |
|
NANA MOHITO – Mentha
Opis biljke: Nana je trajna zeljasta biljka sa podzemnim podankom iz koga rastu nadzemni i podzemni korenasti izbojci. Stabljika je uspravna ili polegnuta, četvorougaona, razgranata, često ljubičasta, a naraste do visine od 80 cm. Listovi imaju peteljke, nasuprotni su i ukršteni, jajasto kopljasti, crvenkasti, a na naličju vunasto dlakavi. Cvetovi su na drškama, uglavnom dvopolni, svetloljubičasti. Cveta od juna do avgusta. Cela biljka miriše. Opis začina: Svež ili suv list ove biljke upotrebljava se kao začin. Vrste i podvrste razlikuju se po svojim začinskim svojstvima ali svim vrstama sojstvena je aromatičnost i svežina. Ukus je slatkast i ljutkast. Upotreba u kulinarstvu: Menta daje svežinu jelima. Njome se začinjavaju mladi krompir, paradajz, šargarepa,grašak, tikvice. Za sosove, nadeve, jela od mesa. Najvažnija je upotreba mente za slatka jela, voćne salate, čaj, sirup a posebno za čokoladu i bombone. Lekovita svojstva: Nana se koristi za umirenje živaca, nervnu rastrojenost, glavobolju, zujanje u ušima, histeriju i hipohondriju, groznicu, slabost i noćno znojenje. Otklanja vetrove, podrigivanje, povraćanje, grčeve u želucu i materici, pospešuje krvotok, utiče na izlučivanje žuči, mokraće i želudačnih sokova, leči prehladu, promuklost i kašalj. |
|
VIŠEGODIŠNJI BOSILJAK – Ocimum basilicum
Opis biljke: višegodišnja biljka, trajnica. Naraste 60- 80 cm. Listovi jakog karakterističnog ukusa, tamno zeleni, ovalni. Svetlo roze cvetovi pojavljuju se krajem leta. Postoji vise različitih vrsta ove biljke.
Opis zacina: Kao začin upotrebljava se svež ili osušen list. Svež list bolje da se kida prstima nego iseca. Miris mu je jak, prijatan i svež – jedinstven. Osete se karanfilić, limun i jasmin.
Upotreba u kulinarstvu: Jedan je od glavnih začina mediteranske kuhinje. Bosiljkom se začinjavaju sosovi, salate, nadevi, paštete, kobasice, sveži sir i jela od jaja. Dodaje se neposredno pred kraj kuvanja.
Lekovita svojstva :U farmaceutskoj praksi upotrebljava se cela biljka kao Herba basilica I ulje Oleum basilica. U narodnoj medicini poznat je kao antiseptik I sredstvo protiv glista. Upotrebljava se u aromaterapiji. |