Staklenik Puškarević - začinsko, lekovito i aromatično bilje

ananas_nana	ANANASNA NANA – Mentha suaveolens-Variegata Opis biljke: Ova otporna, zeljasta trajnica je blisko srodna sa ostalim vrstama mente.Može da naraste od 30-45cm. Sporije raste i pomalo je puzava. Listovi ove nane imaju kremasto bele ivice. Listovi imaju aromu sličnu ananasu. Upotrebljava se kao i ostale vrste nane.
Čubar	ČUBAR – Satureja montana Opis biljke: Poznata još kao Planinski čubar ili Rtanjski čaj. Trajni grm koji naraste od 20-40 cm. Biljka ima snažan koren,uspravne grmolike gradje, drvenaste prirode, pomalo podseća na ruzmarin.Listovi su sivozeleni, mali, skoro oštro nazubljeni. Cveta od sredine leta do sredine jeseni bele cvasti. Opis začina: Miris i ukus biljke je najviše sličan biberu i tako se i koristi. Upotreba u kulinarstvu: Listovi se koriste na sličan način kao i oni kod jednogodišnjeg čubra, ali im je ukus oštriji. Koriste se kao začin za meso i ribu, supe, čorbe, jela od sira, soseve, nadeve, napitke. Lekovita svojstva:Koristi se za jačanje apetita, želuca, za crevne parazite, poboljšava izbacivanje vode iz organizma. Tinktura se koristi i za urinarne infekcije, bolju prokrvljenost, bolesti pluća.
estragon	ESTRAGON – Artemisia dracunculus Opis biljke: Estragon je biljka trajnica iz porodice glavočika. List je sjajan, dug i uzak, zelene boje i ispušta ulje na donjoj strani. Cvetovi su mali i okrugli. Može da naraste do metra i čini mali žbun. Opis začina: Kao začin se koristi i svež i osušen list ali osušen list jako gubi aromu. Postoje dve osnovne vrste: francuski sa nežnijom aromom i ruski sa jačom aromom.Miris mu je prijatan, delikatan. Ukusa je gorkasto slatkastog. Upotreba u kulinarstvu: Posebno se ceni u Francuskoj,i sastojak je mešavine začina fine herbs. Njime se začinjavaju tatarski i holandski sos, majonezi za riblja jela, salate , supe. Posipa se po mesu sa rostilja. Najviše se koristi za tunjevinu. Njime se aromatizuje sirće, dobro se slaže sa pečurkama, a poznat je i senf sa ukusom estragona. Lekovita svojstva: List je bogat jodom, mineralnim solima i vitaminima A i C. Čaj pospešuje probavu. Sprečava da se pojavi nadutost.
korejska_nana	KOREJSKA NANA - Agastache rugosa Opis biljke : Ovo je otporna zeljasta trajnica, grmolikog rasta. Listova nazubljenih po ivicama, sa purpurnom bojom na naličju. Moze da naraste čak i do 1m.Biljka je blago anisne arome. Može se nazvati i Bronhi nana. Opis začina: Kao začin koriste se sveži i sušeni listovi biljke, mada su sveži listici intenzivnije arome. Upotreba u kulinarstvu: Ova biljka se koristi najčešće u pripremi orijentalnih obroka. Lekovita svojstva: Najčešće se koristi u kineskoj narodnoj medicini. Smatra se jednom od 50 osnovnih biljaka tradicionalne kineske medicine. Listovi i peteljke imaju antibakterijsko, antifungalno dejstvo. Koristi se za poboljšanje apetita,jačanje sistema za varenje i ublažavanje nadimanja, mučnine i dijareje.
lavanda	LAVANDA – Lavandula officinalis Opis biljke: Lavanda je višegodišnji žbun poreklom iz Sredozemlja iz porodice Lamiaceae.Može da naraste od 60cm pa do 1m. Izuzetno dobro podnosi i niske temperature i sušu. Postoji oko 25-30 podvrsta ove čarobne biljke. Opis začina: Kao začin, koriste se sitno naseckani listići i sveži i osušeni. Miris je jak, specifičan a ukus vrlo opor. Upotreba u kulinarstvu: Listićima lavande začinjavamo musake sa mesom, posebno ovčetinom. Stavlja se u variva, sosove a od skora i u dezerte. Jako je cenjen lavandin med. Lavandom se aromatizuje vinsko sirće i maslinovo ulje. Lekovita svojstva: Lavanda se godinama više koristila kao lekovita biljka,nego kao začin. Poznata je i njena primena u proizvodnji preparata za negu tela.
limun_trava_tajlandska	LIMUN TRAVA – Cymbopogon citratus L. Opis biljke : Limunova trava je visegodisnja biljka sa tankim, dugim listovima, poreklom je iz Indije ali je dospela i u druge oblasti azijskog kontinenta. To je biljka koje obicno dostize visinu od jednog metra. Cveta veoma retko. Opis začina: kao začin koristi se list i drvenasta stabljika biljke. Listovi se koriste i sveži i sušeni. Drvenasto stablo biljke kao svež začin dodaje se jelima pri kraju kuvanja da ispusti aromu a ne jede se. Upotreba u kulinarstvu: U kulinarstvu je dugo u upotrebi kao aroma u azijskoj kuhinji. Moze se dodati u kari, govedini, ribi, piletini, morskim pladovima , supama, čorbama. Limun trava se može dobro kombinovati sa belim lukom, čilijem, karijem i supom od morskih plodova, dodaje se i osvezavajucim napicima. Lekovita svojstva: Limun trava ima nebrojeno mnogo terapeutskih i drugih zdravstvenih blagodeti. Rasprostranjena je njena upotreba za ublazavenje simptoma povezanih sa bolom. Zato je korisna za sve brste bolova, uključujući bol u trbuhu, glavobolje, bolobe u zglobovima, bol u misicima, bolesti digestivnog trakta, grčeve u misicima, stomaku i dr. Ovaj lek takodje ima znacajnu ulogu u povecanju sposobnosti organizma da popravi oštećeno vezivno tkivo kao sto su hrskavice, ligament i tetive, te se zato preporucuje za ove vrste povreda. Jos jedna prednost vezana je za poboljsanje krvotoka. Kao antigljivicna i anatibakerijska, limunova trava inhibira rast bakterija i gljivica. To je korisno kod gastroinintestinalnih infekcija a moze se primeniti i na eksterne spoljašne rane jer uništava mikrobe. Kao antioksidant, linun trava doprinosi zdravlju jetre i pankreasa, pomazuci telu da brze ukloni toksine. Takodje ima uticaj na smanjenje ili normalizaciju nivoa holesterola. Takodje tretira probavne probleme i pomaze kod ublažavanja zatvora.
lovor_2	LOVOR – Laurus nobilis Opis biljke: Grančice ovog mediteranskog drveta karakterističnih listova bile su znak najveće časti i slave još u antičkim vremenima. Lovorov venac koji je ukrašavao glave pobednika olimpijada. Otporan, uvek zeleni grm ili stablo. Listovi su visoko aromatični, sjajni, od strdnje do tamno zelene boje. Kao stablo je dominantan i može dostići visinu od 1,5 do 3,5 m. Medjutim, često se uzgaja kao polustablašica ili stablašica. Oblik začina: Aromatični listovi biljke lovor koriste se i sveži i sušeni. Listove bi trebalo kidati sa biljke rukom pre nego rezati. Upotreba u kulinarstvu: Prijatanog mirisa listovi se stavljaju u supe, variva, marinade, tamne sosove, paštete, salate, jela od mesa, divljači, ribe. Lekovita svojstva: U lekovitosti lovor deluje kao antireumatik, antiseptik, baktericid, diuretik, sedativ, antitoksik. Pozitivno utiče na dobro raspoloženje.
majcina dusica	MAJČINA DUŠICA - Thymus serpyllum Мајчина душица је род вишегодишњих зељастих биљака и полужбунова из фамилије Lamiaceae. Врсте овог рода јако личе једна другој и подједнако се користе као лековите биљке, док се једна врста, тимијан, узгаја и користи као зачинска. Opis biljke : Trajnica oko 30 cm visoka, grmasta biljka.Puzeći grmić s brojnim izdancima i vriježama, grančice su mu uspravne, a listovi uski elipsasto sivo - zeleni s kratkim peteljkama. Sitni svijetlocrveni do tamnocrveni cvjetovi razvijaju se na vrhovima ogranaka, a biljka u vrijeme cvatnje ima posebno ugodan aromatičan ukus i miris. Opis začina: Kao začin koriste se listići. Oni se seku makazama. Miris je aromatičan, prijatan i pun. Ukus je intenzivan i topao, gorkast i bez ljutine. Upotreba u kulinarstvu: Primena je veoma raznovrsna. Njome se začinjavaju supe, sosovi, nadevi, marinade, povrće, testenina, kobasice, marmelade, sveži sirevi. Majčina dušica je kraljica provansalskih začina. Lekovita svojstva: Leči bolesti pluća i želuca. Kupke sa uljem poboljšavaju cirkulaciju. Pomaže u varenju masne hrane i kod mamurluka. Sjajan je antiseptik.
majoran	MAJORAN – Origanum majorana Opis biljke: Majoran je višegodišnja biljka iz porodice usnatica. Raste kao žbunić, visine do 50 cm. Listovi su mali, ovalni, šiljati sa kratkim peteljkama, svetlozelene boje. Cvetovi su beli. Opis začina : Kao začin koriste se sveži ili osušeni listovi i cvetovi. Biljke se režu. Miris je veoma prijatan, ukus mu je topao, pomalo sladak, s blagom notom gorčine. Upotreba u kulinarstvu: Majoranom se začinjavaju salate, meso, živina i divljač. Idealno se slaže sa šargarepom, kupusom i krastavcem. U Nemačkoj je nezaobilazni u proizvodnji kobasica. Lekovita svojstva: Majoran lekovito deluje na probavni sistem i pomaže kod prehlada, astme i migrene. U neslanim dijetama jedan je od adekvatnih začina jer direktno stimuliše unutrašnje organe.
maticnjak	MATIČNJAK – Melisa officinalis Opis biljke: Matičnjak je otporna trajnica porklom sa Bliskog istoka a gaji se u mnogim evropskim zemljama. Listovi biljke naborani, nazubljeni, svetlozeleni nalik koprivi. Biljka je intenzivnog citrusnog mirisa.Visina biljke je 60-75cm. Sredinom leta stvara sićušne, bele cevaste cvetove. Opis začina: Kao začin koriste se sveži i sušeni listovi biljke. Upotreba u kulinarstvu: Sitno seckanim svežim listićima začinjavaju se salate, sosovi, kiseli kupus, živinsko meso i svinjetina. Dodaje se voćnim salatama, želeima, pudinzima, voćnim napicima i vinu. U kombinaciji se estragonom aromatizuje sirće. Lekovita svojstva: Travarima je već vekovima poznata njegova osobina da uklanja melanholiju, a i danas se koristi u aromaterapiji protiv depresije. Matičnjak je takođe dobar izbor u borbi protiv glavobolja, naročito onih izazvanih psihičkim premorom. U vremenu u kom smo svi u manjoj ili većoj mjeri izloženi stresu, matičnjak je nezaobilazni saveznik u protiv nervoze, anksioznosti i čitavog niza psihosomatskih bolesti koje se mogu javiti kao posljedica stresa
nana_piperita	NANA PIPERITA – Mentha piperita Opis biljke: Nana je trajna zeljasta biljka sa podzemnim podankom iz koga rastu nadzemni i podzemni korenasti izbojci. Stabljika je uspravna ili polegnuta, četvorougaona, razgranata, često ljubičasta, a naraste do visine od 80 cm. Listovi imaju peteljke, nasuprotni su i ukršteni, jajasto kopljasti, crvenkasti, a na naličju vunasto dlakavi. Cvetovi su na drškama, uglavnom dvopolni, svetloljubičasti. Cveta od juna do avgusta. Cela biljka miriše. Opis začina: Svež ili suv list ove biljke upotrebljava se kao začin. Vrste i podvrste razlikuju se po svojim začinskim svojstvima ali svim vrstama sojstvena je aromatičnost i svežina. Ukus je slatkast i ljutkast. Upotreba u kulinarstvu: Menta daje svežinu jelima. Njome se začinjavaju mladi krompir, paradajz, šargarepa,grašak, tikvice. Za sosove, nadeve, jela od mesa. Najvažnija je upotreba mente za slatka jela, voćne salate, čaj, sirup a posebno za čokoladu i bombone. Lekovita svojstva: Nana se koristi za umirenje živaca, nervnu rastrojenost, glavobolju, zujanje u ušima, histeriju i hipohondriju, groznicu, slabost i noćno znojenje. Otklanja vetrove, podrigivanje, povraćanje, grčeve u želucu i materici, pospešuje krvotok, utiče na izlučivanje žuči, mokraće i želudačnih sokova, leči prehladu, promuklost i kašalj.
nana_spicata	NANA SPICATA – Mentha spicata Opis biljke : Ova optorna zeljasta trajnica ima listove posebnog ukusa. Listovi su srednje veličine sa izražajnim žilicama. Naraste od 45-60cm. Od sredine leta do početka jeseni biljke cvetaju svetlo ljubičastim cvetićima. Upotrebljava se kao i ostale vrste mente.
origano	ORIGANO – Origanum vulgare Opis biljke : Origano je višegodišnja biljka iz porodice usnatica. Visok je od 15-60 cm. Nepravilnog je rasta, tamnozelenih malih ovalnih i šiljatih listova, kao i belih i ružičastih cvetova. Uz osnovnu vrstu, rašireno je pedesetak vrsta istog roda. Opis začina : Kao začin koriste se sveži ili osušeni listovi i cvetovi. Biljke se režu, suše i sitne. Origano je jedan od retkih začina koji je bolji kad je osušen. Miris je jak, vrlo prijatan a ukus mu je topao. Upotreba u kulinarstvu : Origano je jedan od temeljnih začina italijanske i grčke kuhinje. Glavni je začin za pice. Izvanredno se slaže sa pečurkama, paradajzom i patlidžanom. Začinjava supe, sosove, jela od mahunarki, kuvano meso i svinjsko pečenje. Lekovita svojstva: Čaj pomaže protiv prehlade,glavobolje, probavnih i nervnih tegoba. Podstiče varenje, pospešuje rad jetre i žuči. Ublažava grčeve. Koristi se u kozmetičkim proizvodima.
pelin	PELIN – Artemisia aborotanum Opis biljke: Otporan grm uspravnog rasta. Razvija atraktivne, vunaste, sivozelene i fino razdeljene listove. Listovi ispuštaju jak miris, sličan jabuci kada se zgnječe. Tokom sredine i kraja leta formira okrugle zagasito žute cvetove, medjutim cvetovi se retko pojavljuju u hladnim podnjebljima. Postoji oko 200 vrsta ove biljke. Upotreba:Pelin se upotrebljava u proizvodnji gorkih likera i travarica. Lekovita svojstva: Pelin pripada ponajčešće opisanim biljkama i verojatno najčešće upotrijebljenoj ljekovitoj biljci za pospešenje probavu i pobuđivanje apetita. Pelin je sredstvo za jačanje, on pobuđuje izlučivanje žuči i jetre i otklanja veoma brzo sve probavne smetnje i nadimanja. Čaj od pelina preporučuje se bolesnicima kojima je operativnim putem uklonjena žučna kesa. Čaj od pelina odlično je sredstvo protiv grčeva u želucu i crevima, protiv katara želuca, hronične začepljenosti, diareje, prevelike kiseline u želucu, debljine, žutice, žgaravice te protiv žuto obloženog jezika i lošeg zadaha iz usta. Budući da se izlučivanje bubrega u znatnoj meri pobuđuje pomoću eteričnog ulja sadržanog u pelinu, to se čaj od pelina može uzimati u malim količinama za lečenje katara bešike, a i kod upalnih nadražaja bubrega. Kao isključivo gorka biljka, pelin djeluje na stvaranje i poboljšanje krvi kao i na poboljšanje cirkulacije. Pelin se posebno preporučuje ženama jer je nakon uzimanja čaja od pelina, utvrđeno je pospešenje menstruacije. Bolja prokrvljenost ima znatniji uticaj na olakšanje porodjaja. Pelin ima dokazano delovanje na pospešavanje trudova pa se majkama preporučuje i u tim trenucima. Mnogostrana lekovita delovanja pelina povoljno utiče na celokupni organizam. Nestaju teške smetnje u razmeni materija u organizmu, debljina, šećerna bolest i duševne smetnje.
ruzmarin	RUZMARIN – Rosmarinus officinalis Opis biljke : Zimzeleni grm iz porodice usnatica. Naraste od 1-2m. Ima dosta podvrsta. Grančice su prekrivene igličastim tamnozelenim listićima. Cvetići su beli, ili ljubičastoplavi. Opis začina : U skladu sa narodnom izrekom “sto vise zacina to manje bolesti” ruzmarin spade u omiljeni dodatak u kulinarstvu. Lagano je gorkastog cak i smolastog ukusa. Upotreba u kulinarstvu : Najvise se koristi u mediteranskoj kuhinji za jela sa povrcem, peceni krompir, marinade za jela sa rostilja, sve vrste mesa i ribljih specijaliteta. Dodaje se i jelima od peradi, varivima, divljaci, supama i umacima. Lekovita svojstva: Veoma je koristan za cirkulaciju, nesanicu I umor, glavobolju, reumu, oticanje nogu, lose varenje, za ciscenje zeluca od sluzi. Pomaze kod poremecaja menstruacije, nervne razdrazljivosti u klimakterijumu. U narodnoj medicine koristi se i protiv astme, plucnih oboljenja, hronicnog katara zeluca i za bolje lucenje zuci.
santolina	SANTOLINA - Santolina chamaeciparissus Opis biljke : Rod Santolina pripada porodici Asteraceae, i ima više vrsta zimzelenih žbunastih biljaka. Zbog tršavog ili pamučnog izgleda lišća, koji je često srebrne boje i podseća na lavandu nazivaju je i pamučna lavanda ili lavanda pamuka. Potiče sa Mediterana i raste u visinu od 10 do 60 cm. Kod nekih vrsta santoline listovi su jednostavni i veoma sitni, a kod nekih u obliku pera i lepo raspoređeni. Često su dlakavi, srebrne ili zelene boje, i obično aromatični. Santolina cveta tokom leta, od juna do avgusta. Cvetovi su žuti ili srebrnasti, često u terminalnom rasporedu na dugim drškama. Upotreba u kulinarstvu : Santolina se malo koristi kao začin. Neki narodi je koriste za supe i sosove. Lekovita svojstva : Listovi i cvetovi koriste se kao antispazmotik, sredstvo za dezinfekciju, protiv parazita. Koristi se za lečenje lošeg varenja i za menstrualne tegobe. Kada se list fino istrlja i namaže na mesto ujeda insekta, ublažava bol. Može da pomogne i za brže zarastanje rana.
selen	SELEN - Levisticum officinale Opis biljke: Selen je višegodišnja biljka, koja poseduje jak miris koji se prijatno širi oko nje. To je trajna zeljasta biljka, visoka do 2 metra. Koren je vrlo krupan i razgranat. Listovi su tamno zeleni i 2-3 puta perasto deljeni. Opis začina: Miris je aromatičan i veoma izražen. Podseća na celer. Ukus je oštar i blago gorak. Pripada jačim začinima, pa je potrebno da se oprezno dozira. U narodu poznat kao Magi začin. Upotreba u kulinarstvu: Selen je naročito popularan u Engleskoj i Nemačkoj. Listovi se dodaju supama, varivima, mesnim jelima i svežem siru. Stabljike selena mogu čak i da se karamelizuju, a seme se dodaje finim likerima, aromatizuje sirće. Lekovita svojstva: Čaj od sušenog selena ima diuretičko dejstvo i smanjuje probavne smetnje. Pomaže i protiv reumatskih tegoba.
smilje	SMILJE - Helichrysum italicum Opis biljke: Postoji mnogo vrsta smilja, a najpoznatija je Helichrysum italicum. Pripada velikoj porodici Asteraceae. Stablo smilja je uspravno i obraslo svilenkastim, gustim dlačicama. Može da poraste u visinu do 60 cm, a neke vrste, i do 90 cm.Listovi smilja su čvrsti, uski i dlakavi, i svojim rubom zavijeni nadole. Svi listovi su na licu zeleni, a srebrnasto dlakavi na naličju. Donji listovi su pri osnovi stabla sakupljeni u rozetu, a ostali naizmenično raspoređeni po stablu.Smilje obično cveta od maja do jula. Cvetovi su najčešće jarkožute boje zbijeni u glavice. Od davnina je smilje poznato kao lekovita biljka. Stari Grci su ga koristili kao lek za rane. Koren, listovi, stabljike i cvetovi koristili su se u tradicionalnoj medicini za lečenje i olakšavanje telesnih tegoba, kao što su alergije, prehlade, kašalj groznica, glavobolje, hemoroidi, reumatske tegobe. Zbog slatkastog izuzetno parfemskog mirisa i reputacije da može da izbriše tragove vremena na licu smilje je davno našlo primenu u kozmetici.
timijan	TIMIJAN – Thymus vulgaris Opis biljke : višegodišnji do 30 cm visoki polugrm sa svijetloružičastim ili bjelkastim cvjetovima, sličan majčinoj dušici, ali mu stabljika nije puzava i polegla već raste uspravno. Opis začina : Listovi imaju blag, pomalo pikantan i slatkast ukus. Koriste se sveži i sušeni. Upotreba u kulinarstvu: Timijan se idealno kombinuje sa belim lukom. Posebna prednost je što mu ne smeta dugo kuhanje, te se svježi listovi timijana koriste se prilikom kuvanje junetine, jagnjetine, divljači i pečuraka. Dodaje se marinadama, umacima i sosovima, jelima od povrća i ribi, a posebno kao začin jelima spremljenim na roštilju. Sitno iseckani listovi dodaju se salatama, pizzama, jajima, Koristi se i kod pripremanja morskih plodova. Jelu daje pikantan ukus a istovremeno neutralizira masnoću. Lekovita svojstva : Kao sredsvo za jačanje, koristi se protiv anemije i umora, nazeba, velikog kašlja i bronhitisa. U narodnoj medicini, zbog sadržaja timola, timijan se često koristi i za uništavanje glista i ostalih crijevnih parazita.

vlasac	VLAŠAC – Allium schoenoprasum Opis biljke :Vlašac je višegodišnja začinska biljka koja ima nežnu lukovicu iz koje izbijaju gusti veoma ukusni cevasti listovi plavozelenkaste boje, visoki 15-30 cm. Od maja do jula razvijaju se crvenkasti ili ljubičasti poluloptasti cvetovi. Po intenzivnom mirisu luka već je izdaleka prepoznatljiv. Opis začina: Duguljasti listići koriste se i sveži i sušeni. Ukus mu je ljut ali manje nego kod običnog crnog luka. Upotreba u kulinarstvu: Fino seckan dodaje se supama, varivima od povrća i umacima, posebno onima na bazi jaja, pavlake ili jogurta. Dugo kuvanje uništava njegovu specifičnu aromu, tako da je najbolje dodavati ga pred sam kraj pripreme jela, nešto pre posluživanja. Sveži vlašac često se koristi kao dekoracija, ili naseckan ili ceo (u listovima). Vlašac je i sastavni dio začinskih mešavina, pa je tako i obavezni sastojak francuskih fines herbes, mešavine koja se koristi za razna topla i hladna jela, salate, omlete, pirinač i piletinu. U kineskoj kuhinji se, najčešće pred kraj kuvanja ili prženja, dodaju dugi listovi vlašca, kako zbog ukusa, tako i zbog lepog izgleda i mirisa koje daje jelu. Izvrstan je začin za razne vrste sireva, kojima se dodaje svež i sitno seckan.

zalfija	ŽALFIJA – Salvia officinalis Opis biljke: Otporan uvek zeleni grm, naboranih, aromatičnih, sivozelenih listova koji ispuštaju gorak ukus. Cveta ljubičasto plavim cvetićima. Osim ove osnovne vrste žalfije, postoji i nekoliko vrsta biljke varijetetnih listova. Opis začina: Za začin se koristi svež list ili osušen. Miris je intenzivan i sladak. Ukus je prijatan gorak i opor. Osušeni list koristi se ceo, usitnjen ili mleven. Cvet se koristi manje. Zbog izuzetno jake arome, trebalo bi je koristiti u manjim količinama. Upotreba u kulinarstvu : Žalfijom se obično začinjavaju svinjetina, patka, džigerica i kobasice. Najbolje se slaže sa masnim mesom, marinadama, sosovima i nadevima. Vrlo zanimljiva kombinacija mirisa i ukusa postiže se kad nasečene pomorandže pomešamo sa pavlakom i začinimo mladim listovima žalfije. Lekovita svojstva: Žalfija pomaže varenju masne i slatke hrane. Deluje antiseptičko i antigljivično. Čaj ublažava prehladu i kašalj.
	NANA MOHITO – Mentha Opis biljke: Nana je trajna zeljasta biljka sa podzemnim podankom iz koga rastu nadzemni i podzemni korenasti izbojci. Stabljika je uspravna ili polegnuta, četvorougaona, razgranata, često ljubičasta, a naraste do visine od 80 cm. Listovi imaju peteljke, nasuprotni su i ukršteni, jajasto kopljasti, crvenkasti, a na naličju vunasto dlakavi. Cvetovi su na drškama, uglavnom dvopolni, svetloljubičasti. Cveta od juna do avgusta. Cela biljka miriše. Opis začina: Svež ili suv list ove biljke upotrebljava se kao začin. Vrste i podvrste razlikuju se po svojim začinskim svojstvima ali svim vrstama sojstvena je aromatičnost i svežina. Ukus je slatkast i ljutkast. Upotreba u kulinarstvu: Menta daje svežinu jelima. Njome se začinjavaju mladi krompir, paradajz, šargarepa,grašak, tikvice. Za sosove, nadeve, jela od mesa. Najvažnija je upotreba mente za slatka jela, voćne salate, čaj, sirup a posebno za čokoladu i bombone. Lekovita svojstva: Nana se koristi za umirenje živaca, nervnu rastrojenost, glavobolju, zujanje u ušima, histeriju i hipohondriju, groznicu, slabost i noćno znojenje. Otklanja vetrove, podrigivanje, povraćanje, grčeve u želucu i materici, pospešuje krvotok, utiče na izlučivanje žuči, mokraće i želudačnih sokova, leči prehladu, promuklost i kašalj.
	VIŠEGODIŠNJI BOSILJAK – Ocimum basilicum Opis biljke: višegodišnja biljka, trajnica. Naraste 60- 80 cm. Listovi jakog karakterističnog ukusa, tamno zeleni, ovalni. Svetlo roze cvetovi pojavljuju se krajem leta. Postoji vise različitih vrsta ove biljke. Opis zacina: Kao začin upotrebljava se svež ili osušen list. Svež list bolje da se kida prstima nego iseca. Miris mu je jak, prijatan i svež – jedinstven. Osete se karanfilić, limun i jasmin. Upotreba u kulinarstvu: Jedan je od glavnih začina mediteranske kuhinje. Bosiljkom se začinjavaju sosovi, salate, nadevi, paštete, kobasice, sveži sir i jela od jaja. Dodaje se neposredno pred kraj kuvanja. Lekovita svojstva :U farmaceutskoj praksi upotrebljava se cela biljka kao Herba basilica I ulje Oleum basilica. U narodnoj medicini poznat je kao antiseptik I sredstvo protiv glista. Upotrebljava se u aromaterapiji.

Višegodišnje biljke